Postoji jedna dilema koju gotovo svako ko tek ulazi na tržište rada izgovori makar jednom.
„Traže iskustvo. A kako da imam iskustvo ako me niko neće zaposliti?“
I realno, pitanje ima smisla. Otvorite oglas za posao za juniorsku poziciju i vidite da se traži godinu dana iskustva. Nekada i dve. Onda pogledate svoj CV i shvatite da imate fakultet, možda nekoliko kurseva, možda dobru volju i ozbiljnu želju da radite, ali nemate ono što poslodavci najčešće prvo gledaju: konkretnu praksu.
I tu mnogi naprave grešku. Počnu da misle da je tržište rada zatvoreno za njih. Da „nemaju šansu“. Da moraju prvo da čekaju da ih neko „pusti“ da rade.
Moje mišljenje je drugačije.
Mislim da nam upravo ova dilema vrlo jasno pokazuje koliko su danas važni praksa, praktičan rad, konkretno znanje i primena. Tržište rada se poslednjih godina ozbiljno promenilo. Diploma jeste važna. Znanje jeste važno. Ali poslodavci danas vrlo često žele da vide i kako to znanje izgleda u realnoj situaciji.
Zato me iskreno raduje što ozbiljni fakulteti danas sve više uvode kvalitetne programe prakse, saradnje sa kompanijama, projektni rad i uključivanje studenata u konkretne poslovne procese još tokom studiranja. To je velika stvar. I za studente, i za tržište rada.
Jer praksa više nije „usputna aktivnost“. Za mnoge ljude ona postaje prvi ozbiljan korak ka poslu.
Zašto je praksa danas važnija nego ranije
Pre deset ili petnaest godina bilo je mnogo češće da kompanije zaposle mladu osobu i onda je mesecima uvode u posao. Danas je dinamika poslovanja drugačija. Timovi su manji, tempo rada je brži, a očekivanja tržišta velika.
Zbog toga poslodavci često traže ljude koji mogu relativno brzo da se uklope u sistem rada.
To ne znači da morate da znate sve.
To znači da je važno da ste već bili u kontaktu sa realnim poslovnim okruženjem. Da razumete osnovnu poslovnu komunikaciju. Da znate kako izgleda sastanak. Kako izgleda rad sa rokovima. Kako funkcioniše odgovornost prema timu. Kako se piše mail. Kako izgleda radni dan.
Mnogo mladih ljudi potcenjuje upravo te stvari.
A upravo se one često stiču kroz praksu.
Kada razgovaram sa HR ljudima i menadžerima iz kompanija, vrlo često čujem sličnu stvar: „Znanje možemo da nadogradimo. Važno nam je da osoba razume radno okruženje i da pokazuje ozbiljnost.“
To je važan uvid.
Jer mnogi kandidati misle da ih posao neće „dok nemaju dovoljno znanja“. U praksi se često dešava da posao dobije osoba koja pokazuje inicijativu, spremnost da uči i već ima neko praktično iskustvo, makar ono trajalo nekoliko meseci.
Fakultetske prakse mogu mnogo da promene
Mislim da je veoma dobro što ozbiljni fakulteti danas ulažu mnogo više u povezivanje studenata sa kompanijama.
To nije slučajno.
Fakulteti su shvatili da tržište rada traži više od teorijskog znanja. I upravo zato danas vidimo studentske prakse u advokatskim kancelarijama, HR sektorima, marketinškim agencijama, IT kompanijama, bankama, konsultantskim firmama i velikim korporacijama.
To studentima daje nekoliko važnih stvari odjednom.
Prvo, dobijaju realan kontakt sa poslom. Drugo, počinju da razumeju kako funkcioniše industrija u kojoj žele da rade. Treće, dobijaju iskustvo koje mogu da stave u CV.
I to iskustvo jeste relevantno.
Mnogi mladi ljudi misle da praksa „nije pravo iskustvo“. Poslodavci često misle drugačije.
Ako ste tokom prakse radili konkretne zadatke, učestvovali u projektima, komunicirali sa timom i razumeli procese, to već govori mnogo o Vama.
Naravno, postoji razlika između kvalitetne i formalne prakse.
Nije svaka praksa dobra sama po sebi. Ako neko tri meseca samo sedi i posmatra, teško da će mnogo naučiti. Ali kada praksa uključuje konkretan rad, mentorstvo i odgovornost, tada ona postaje ozbiljan profesionalni kapital.
I upravo zato savetujem mladim ljudima da pažljivo biraju gde žele da idu na praksu. Važno je da se tamo zaista nešto radi i uči.
Iskustvo se danas stiče na više načina
Ovo je deo koji je posebno važan.
Mnogi ljudi i dalje razmišljaju ovako: ili imam posao, ili nemam iskustvo.
A tržište rada danas funkcioniše mnogo šire od toga.
Iskustvo može da se stekne kroz praksu, ali i kroz studentske projekte, volontiranje, freelance angažmane, simulacije rada, case study zadatke, rad na sopstvenim projektima, pomoć manjim biznisima, učešće na konferencijama, takmičenjima i stručnim edukacijama koje imaju praktičan deo.
Na primer, student prava koji je učestvovao u simulaciji suđenja ili radio istraživanje za profesorski tim već ima nešto konkretno da pokaže.
Osoba koja želi HR karijeru može da učestvuje u organizaciji događaja, selekciji kandidata za studentsku organizaciju ili administraciji projekta. I to jeste iskustvo.
Devojka koja želi da radi marketing i vodi Instagram stranicu za mali lokalni biznis takođe stiče iskustvo.
Važno je da razumemo jednu stvar: tržište rada danas mnogo više vrednuje primenu nego formalni naziv aktivnosti.
Poslodavca često zanima šta ste radili, kako razmišljate i koliko razumete posao. Mnogo manje ga zanima da li se to formalno zvalo „zaposlenje“.
Naravno, prvi posao jeste važan korak. Ali iskustvo često počinje mnogo ranije.
Šta kažu istraživanja o zapošljivosti mladih ljudi
Poslednjih godina postoji veliki broj istraživanja koja se bave upravo pitanjem zapošljivosti mladih ljudi i prelaska iz obrazovanja na tržište rada.
Rezultati su prilično jasni.
Kompanije veoma visoko vrednuju praktično iskustvo, čak i kada je kratkotrajno.
Istraživanja evropskih tržišta rada pokazuju da studenti koji su tokom studija imali praksu ili učestvovali u konkretnim projektima brže dolaze do prvog zaposlenja i imaju više samopouzdanja na intervjuima za posao.
To ima smisla.
Osoba koja je već bila deo poslovnog okruženja uglavnom lakše razume pitanja na razgovoru za posao, zna kako funkcioniše komunikacija u timu i ima konkretnije odgovore kada je pitaju: „Recite nam nešto o sebi.“
Postoji još jedna zanimljiva stvar koju istraživanja često pokazuju.
Poslodavci veoma cene takozvane transferabilne veštine. To su veštine koje mogu da se prenesu iz jednog iskustva u drugo: organizacija, komunikacija, odgovornost, rešavanje problema, rad sa ljudima, prilagođavanje promenama.
I upravo se te veštine često razvijaju kroz praksu i konkretan rad.
Zato nekada kandidat koji nema „idealnu biografiju“ ostavi mnogo bolji utisak od kandidata koji ima samo teorijsko znanje.
Veliki problem nije nedostatak iskustva. Problem je pasivnost.
Ovo možda zvuči direktno, ali mislim da je važno da se kaže.
Tržište rada danas jeste zahtevno. Konkurencija postoji. Oglasi nekada deluju obeshrabrujuće. Ali velika razlika nastaje između ljudi koji čekaju i ljudi koji aktivno grade svoje iskustvo.
Nekada to krene vrlo malim koracima.
- Jedna praksa.
- Jedan projekat.
- Jedan ozbiljno urađen kurs sa konkretnim zadatkom.
- Jedna preporuka.
- Jedan kontakt.
- Jedna osoba koja Vas vidi kao nekoga ko želi da radi i uči.
I onda se stvari postepeno pomeraju.
Mnogi ljudi čekaju „idealnu priliku“. U realnosti, karijere se mnogo češće grade kroz niz manjih iskustava koja kasnije počnu da imaju smisla kao celina.
Zato je važno da mladi ljudi ne potcenjuju male početke.
Nekada upravo praksa od dva meseca promeni način na koji osoba vidi sebe i svoj profesionalni pravac.
CV bez iskustva može da izgleda ozbiljno
Ovo je još jedna važna tema.
Ljudi često kažu: „Nemam šta da stavim u CV.“
A onda krenemo da razgovaramo i ispostavi se da imaju mnogo više nego što misle.
Prakse. Projekti. Kursevi. Studentske organizacije. Organizacija događaja. Volontiranje. Rad sa ljudima. Pisanje sadržaja. Administracija. Pomoć porodičnom biznisu. Seminari. Takmičenja. Istraživanja.
Sve to može da pokaže inicijativu, odgovornost i interesovanje za oblast u kojoj želite da radite.
Naravno, važno je i kako je CV napisan.
Nije poenta da se stvari „ulepšavaju“. Poenta je da kandidat jasno pokaže šta je radio, šta je naučio i kako razmišlja.
Dobar CV često pokazuje potencijal, čak i kada osoba nema višegodišnje iskustvo.
A potencijal je nešto što ozbiljni poslodavci umeju da prepoznaju.
Zaključak: tržište rada danas traži primenu
Ako bih ovu temu trebalo da sažmem u jednu rečenicu, rekla bih sledeće: tržište rada danas mnogo više vrednuje ono što umete da primenite nego ono što ste samo formalno završili.
Zato pitanje „kako da steknem iskustvo ako niko neće da me zaposli?“ danas ima više odgovora nego ranije.
Praksa jeste jedan od najboljih načina. Posebno kvalitetna praksa tokom fakulteta ili stručnih edukacija. Ali nije jedini način.
Važno je da aktivno gradite kontakt sa realnim radom. Da tražite prilike gde možete nešto konkretno da radite, makar krenuli malim koracima. Da razumete kako funkcioniše poslovno okruženje. Da učite kroz primenu.
I još nešto mislim da je važno.
Ljudi koji se profesionalno razvijaju uglavnom ne čekaju trenutak kada će „biti potpuno spremni“. Krenu da grade iskustvo mnogo ranije. Korak po korak.
U jednom trenutku shvate da više ne pričaju o tome da žele priliku.
Tada već imaju nešto konkretno iza sebe.
